Veštačka inteligencija: podrška ili prepreka ostvarenju ciljeva održivog razvoja

Nature Communications je 13. januara 2020. objavila sveobuhvatnu studiju u kojoj 10 međunarodnih istraživača predstavlja kako veštačka inteligencija (AI) može uticati na postizanje ciljeva održivog razvoja (SDG).

17 UN globalnih ciljeva sažimaju 169 konkretnih ciljeva međunarodno dogovorenih u Agendi 2030. Studija sistematski procenjuje i pozitivne i negativne uticaje najnovijeg napretka u veštačkoj inteligenciji u odnosu na ove pojedinačne faktore.

Istraživanje daje pregled relevantnih dokaza kako AI može delovati kao pokretač za 134 potcilja (79%) u svim SDG-ima, generalno kroz tehnološko poboljšanje, koje može omogućiti prevazilaženje određenih sadašnjih ograničenja. Međutim, 59 potciljeva (35%, takođe u svim SDG) može imati negativan uticaj od razvoja AI.

Za potrebe studije, AI podrazumeva svaku softversku tehnologiju sa najmanje jednom od sledećih mogućnosti: percepciju—uključujući audio, vizuelnu, tekstualnu i taktilnu (npr. prepoznavanje lica), donošenje odluka (npr. sistemi medicinske dijagnoze), predviđanje ( npr. vremenska prognoza), automatsko izdvajanje znanja i prepoznavanje obrazaca iz podataka (npr. otkrivanje lažnih vesti u društvenim medijima), interaktivna komunikacija (npr. društveni roboti ili botovi za ćaskanje) i logičko rezonovanje (npr. razvoj teorije iz pretpostavki).

Istraživači su 17 ciljeva podelili u tri grupe (koji nisu nužno ispratili ESG podelu)

• Grupa društvenih ciljeva: 1,2,3,4,5,6,7,11,16
• Grupa ekoloških ciljeva: 13,14,15
• Grupa ekonomskih ciljeva 8,9,12,17

Pogledajmo kako se AI doprinosi pojedinim ciljevima

AI pozitivno utiče na ostvarenje čak 82% ciljeva iz grupe društvenih ciljeva. Može biti pokretač za obezbeđivanje hrane, vode, zdravstvenih i energetskih usluga stanovništvu. Takođe može da podrži sisteme sa niskim sadržajem ugljenika, na primer, time što pruža podatke za cirkularnu ekonomiju i pametne gradove koji efikasno koriste svoje resurse.

AI takođe može pomoći da se integrišu obnovljivi izvori energije tako što će omogućiti pametne mreže koje delimično odgovaraju potražnji za električnom energijom u vreme kada sunce sija i vetar duva.

Sa druge strane AI može i negativno uticati na manji broj društvenih ciljeva (38%) i njihovo razmatranje je ključno. Mnogi od njih se odnose na to kako se tehnološka poboljšanja omogućena od strane AI mogu primeniti u zemljama sa različitim kulturnim vrednostima i bogatstvom. Napredna AI tehnologija, istraživanje i dizajn proizvoda mogu zahtevati ogromne računarske resurse dostupne samo u velikim računarskim centrima. Ovi objekti imaju veoma visoke energetske potrebe i ugljenični otisak. Na primer, aplikacije za kriptovalute, kao što je bitkoin, globalno koriste onoliko električne energije koliko i potražnja za električnom energijom nekih nacija čime ugrožavaju rezultate u sferi ciljeva 7 i 13. Neke procene sugerišu da bi ukupna potražnja za električnom energijom informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) mogla da zahteva do 20% globalne potražnje za električnom energijom do 2030. godine. Zeleni rast IKT tehnologije je stoga od suštinskog značaja. Efikasniji sistemi hlađenja za centre podataka, šira energetska efikasnost i upotreba obnovljive energije u IKT-u će igrati ulogu u obuzdavanju rasta potražnje za električnom energijom. Pored efikasnijih centara podataka zasnovanih na obnovljivoj energiji, neophodno je ugraditi ljudsko znanje u razvoj AI modela. Pored činjenice da ljudski mozak troši mnogo manje energije od onoga što se koristi za obuku AI modela, je činjenica koja može značajno smanjiti povezanu potrošnju energije.

Ako posmatramo ekološke ciljeve, tu je situacija veća na strani pozitivnih uticaja koje AI pruža.

Postoje dokazi da će napredak veštačke inteligencije podržati razumevanje klimatskih promena i modeliranje njihovih mogućih uticaja. Štaviše, veštačka inteligencija će podržati sisteme sa niskim sadržajem ugljenika sa visokom integracijom obnovljive energije i energetske efikasnosti, što je sve potrebno za rešavanje klimatskih promena. Takođe AI se može koristiti i za poboljšanje zdravlja ekosistema. Recimo značajno smanjenje zagađenja mora svih vrsta, može imati koristi od AI putem algoritama za automatsku identifikaciju potencijalnih izlivanja nafte.

Primera radi, na osnovu satelitskih snimaka, uz mogućnost obrade velike količine slika u relativno kratkom vremenu, možemo identifikovati trendove degradacije tla na velikim područjima, a to su informacije koje su relevantne za ekološko planiranje, donošenje odluka i upravljanje kako bi se izbegla dalja dezertifikacija, ili preokrenuli trendovi identifikovanjem glavnih pokretača.

Međutim, kao što je gore istaknuto, napori da se postigne Cilj 13 o klimatskim akcijama mogu biti potkopani visokim energetskim potrebama za AI aplikacije, posebno ako se koriste izvori energije bez ugljenika. Štaviše, uprkos brojnim primerima kako se veštačka inteligencija sve više primenjuje za poboljšanje praćenja i očuvanja biodiverziteta , može se pretpostaviti da povećani pristup informacijama o ekosistemima u vezi sa AI može dovesti do prekomerne eksploatacije resursa.

Stoga promovisanje realizacije ciljeva održivog razvoja UN putem veštačke inteligencije privuklo je široku pažnju različitih zemalja i regiona. Oksfordska inicijativa za AI×SDG, koju je pokrenuo Univerzitet Oksford, istražuje kako se trenutna i buduća AI mogu koristiti za podršku i unapređenje postizanja SDG-a. UAE su uspostavili AI4SDGs centar u Dubaiju, gde raspravljaju i o etici i upravljanju veštačkom inteligencijom kako bi promovisali međunarodni dijalog i tehnologiju za AI i održivi razvoj. Fondacija AI for Good, osnovana 2015. godine, ima za cilj da unapredi postizanje ciljeva održivog razvoja kroz koordinaciju istraživačkih zajednica za veštačku inteligenciju, kreatora politike i šire javnosti, i ima operacije u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sloveniji i drugim mestima.