Ovo je dan koji nas podseća na ključnu reč za naš opstanak: Solidarnost je jedini put u svetlu budućnost

Ljudi su društvena bića i njihova potreba da pripadaju i budu deo grupe je biološki i evolutivni imperativ. Biti deo grupe, koja inertno raste i tokom vremena formira društvo, ponekad nije lako i često sa sobom nosi mnoštvo izazova. Ipak, ljudska priroda je takva da se ovi izazovi prevazilaze „alatima“ koji su krucijalni za opstanak društva, poput solidarnosti.

Oksfordski rečnik definiše solidarnost kao jedinstvo ili saglasnost u osećanjima ili delovanju, posebno među pojedincima sa zajedničkim interesima, odnosno, međusobnu podršku unutar grupe.

Ova definicija naglašava koncept kolektivnog jedinstva i podrške među članovima grupe ili zajednice, naročito u kontekstu zajedničkih ciljeva ili interesa.

Generalna skupština UN je 22. decembra 2005. godine, rezolucijom 60/209, označila solidarnost kao jednu od osnovnih i univerzalnih vrednosti koje bi trebalo da budu temelj odnosa između naroda u 21. veku i u tom smislu odlučila da proglasi 20. decembar za Međunarodni dan ljudske solidarnosti.

Evropski Centar za korpus resursa solidarnosti ili SALTO je organizovao je istraživački projekat pod nazivom „4Thought“ sa ciljem da postigne zajedničko razumevanje koncepta solidarnosti.

Ovo istraživanje je pronašlo da postoje četiri stuba koja pružaju zajedničku početnu tačku u cilju definisanja solidarnosti a to su empatija, aktivno ispunjavanje građanske dužnosti, ljudska prava i inkluzija.

Čak i bez ovoga, jasno je da solidarnost podrazumeva razumevanje i povezanost uprkos našim različitostima.

Veoma je bitno da svi građani ovog sveta razumeju da je različitost ne samo neophodna već i presudna za evoluciju, kako nas kao ljudskih bića tako i naše kulture i civilizacije. Različitost je apsolutno nužna da bi ljudski kolektiv mogao da opstane.

Zbog toga je 20. decembar posebno bitan datum za sve nas jer slavi i promoviše solidarnost.

Ako prihvatimo postavku da solidarnost obuhvata empatiju i inkluziju, znamo šta nam je činiti. Znamo da tuđa tuga i nesreća bole i nas same, da naše komšije mogu biti gosti na porodičnoj proslavi iako možda ne pripadaju istoj verskoj ili etničkoj zajednici, da različitosti ujedinjuju.

Znamo da kada čujemo da je poplava ili vatra odnela nečiji dom ili pak život, da je to gubitak koju svi možemo da osetimo i da zapravo postoji nešto što možemo da uradimo. Uvek i u svakom momentu možemo da budemo solidarni.

Međunarodni dan ljudske solidarnosti je samo jedan od 365 dana kada naša ljudskost treba da bude ono najbitnije što nas povezuje.

Uz solidarnost naša i budućnost naše dece je sigurna jer znamo da na prvom mestu uvek moraju biti čovek i zajednica. Samo zajedno, prihvatajući sve naše različitosti, mi možemo da učinimo da siromaštvo postane deo prošlost, da glad, žeđ i tuga ne budu deo detinje svakodnevnice, da dok  gromovi pucaju svaki čovek ima svoj dom i sigurno mesto da spusti glavu.

Ovo je dan kada se svetske vlade podsećaju da poštuju obaveze prema međunarodnim sporazumima.

Uz solidarnost, zajednički rad i napore, možemo se postarati da budućnost bude „zelena“ i da održivost postane realnost i svakodnevnica.

U ovom kontekstu, volonteri širom zemlje postaju značajna  pokretačka snaga u borbi za očuvanje životne sredine, spajajući ljude različitih uzrasta i profesija u zajedničkoj misiji – očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije i podizanju svesti o važnosti održivosti. Mnoge kompanije sve više pažnje posvećuju korporativnom volonterizmu.  Jedna od kompanija koja u tome prednjači u našoj zemlji  NIS sa svojim Klubom volontera koji je osnovan 2008. godine i koji sada broji gotovo 2000 članova. Tokom šest godina postojanja, volonteri NIS-a realizovali su više od 80 akcija, posvetivši im preko 7.700 sati nesebičnog rada.

Tradicionalni, četvrti po redu interni volonterski konkurs, ove godine bio je usmeren na zaštitu životne sredine. Pod sloganom „Promeni, pozeleni, budi (N)EKO“ u četiri sprovedene akcije volonteri NIS-a ozelenili su i opremili škole i predškolske ustanove solarnom klupom i punjačem, komposterima, presama za reciklažu i drugim ekološkim rešenjima, čineći ove ustanove održivijim i zelenijim mestima.  Pored ovih akcija ove godine realizovane su i akcije sadnje 100 sadnica ukrasnog drveća u Kikindi i čišćenja Oficirske plaže u Novom Sadu koje su dodatno pokazale snagu kolektivnog angažmana u unapređenju lokalnih zajednica i brigu o životnoj sredini.

I zato, ovaj 20. decembar je još jedan poziv svim ljudima ovog sveta da prepoznaju da samo kroz zajedništvo, razumevanje i solidarnost ljudski kolektiv ima svetlu budućnost.