Kada se čovek i veštačka inteligencija pomire: Možemo li u budućnost bez upotrebe AI?

Iako se pojam veštačke inteligencije (AI) prvi put pojavio pedesetih godina, tek u prethodne dve počinje njegova sve veća upotreba u društvu a uporedo raste zabrinutost među ljudima kako će se navići na ovu „ne tako novu pojavu“.

I dok ljudi bivaju preplavljeni vestima kako će ih veštačka inteligencija zameniti na poslu, ni ne čudi što im je prva pomisao na nju „strah“. Prirodno, kada nešto ne razumemo razvijamo strah. Ali da li je baš AI stvorena sa idejom zamene čoveka ili bi zapravo svi mogli da živimo u koheziji? Danas ćemo obraditi temu koja potvrđuje da ona zapravo može biti naš najveći saveznik na polju koje predstavlja egzistenciju svakog živog bića: očuvanju prirode.

Kada ne mislimo o veštačkoj inteligenciji, ovo su samo neki podaci koji bi na dnevnom nivou trebalo da nas zabrinu:

• Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), 2024. godina je bila najtoplija ikada zabeležena, sa globalnom temperaturom od oko 1,55 stepeni Celzijusa višom od predindustrijskog perioda;
• Nekoliko zemalja su tokom prošle godine, uključujući Nemačku i Španiju, pretrpele ozbiljne klimatske katastrofe, kao što su poplave u Valensiji, oluja Boris i letnji toplotni talasi na Mediteranu;
• Ekstremni toplotni talasi, suše i poplave postaju sve učestaliji i ozbiljniji, što utiče na uslove za uzgoj biljaka i što dovodi do rasta cena hrane.

Kakvu onda ulogu može imati AI u usporavanju, neminovnih klimatskih promena?

Za početak, veštačka inteligencija ima nešto što nema nijedan čovek – sposobnost da procesuira ogromne skupove podataka, izdvaja korisne uvide, transformiše naše razumevanje klimatskih promena i način na koji ublažavamo njihove posledice za veoma kratko vreme.

Portal greenly.earth izdvaja samo neke primere primene AI u očuvanju prirode. Recimo,  kada govorimo o obnovljivim izvorima energije, veštačka inteligencija je ključna.

Analizom podataka o vremenskim uslovima i obrascima potrošnje energije, AI algoritmi optimizuju rad obnovljivih izvora energije kao što su vetroelektrane i solarne elektrane. Ova optimizacija ne samo da povećava efikasnost, već pomaže i u boljoj integraciji u elektroenergetski sistem, osiguravajući stabilniju i pouzdaniju snabdevenost čistom energijom.

Uloga AI u praćenju životne sredine je neuporediva u odnosu na čoveka. Kroz satelitske snimke i podatke sa senzora, AI sistemi prate krčenje šuma, populacije divljih životinja, pa čak i predviđaju prirodne katastrofe poput šumskih požara i poplava. Ovo praćenje u stvarnom vremenu omogućava brže i efikasnije odgovore na ekološke krize i bolje strategije očuvanja.

Takođe, klimatsko modeliranje je revolucionisano zahvaljujući AI. Sa sposobnošću obrade složenih, višedimenzionalnih podataka, AI nudi preciznija i detaljnija klimatska predviđanja. Ova poboljšana predviđanja pomažu u razumevanju budućih klimatskih scenarija, pomažući kreatorima politika i naučnicima da formulišu efikasnije planove za borbu protiv klimatskih promena.

AI značajno doprinosi i upravljanju resursima i efikasnosti. Pametna poljoprivreda, koju pokreće AI, optimizuje upotrebu vode i prinose, smanjujući ekološki pritisak. U industriji, AI-pokretana prediktivna održavanja i optimizacija procesa dovode do smanjenja otpada i potrošnje energije.

Glavna prednost AI u ublažavanju klimatskih promena je njen potencijal da pomogne u smanjenju ugljeničnih otisaka u različitim industrijama. AI algoritmi pomažu u dizajnu energetski efikasnih zgrada, planiranju ruta za prevoz sa niskim emisijama i čak u tehnologijama za hvatanje ugljen-dioksida. Optimizovanjem operacija i identifikovanjem područja za uštedu energije, AI pomaže industrijama da pređu na zelene, održivije prakse.

Primeri dobre prakse

A kako sve to izgleda u praksi? Predstavićemo vam samo neke od najvećih kompanija koje su se okrenule veštačkoj inteligenciji u borbi sa usporavanjem klimatskih promena.

Google

Implementacijom DeepMind AI algoritama za kontrolu i optimizaciju potrošnje energije, Google je postigao smanjenje potrošnje energije za hlađenje za 40%. Ovo ne samo da pokazuje potencijal AI da smanji operativne troškove, već i da značajno smanji ugljenični otisak velikih tehnoloških infrastruktura.

Siemens

Siemens primenjuje AI u različitim oblastima za održivost, uključujući urbanističko planiranje, proizvodnju i upravljanje zgradama. Kompanija koristi AI i tehnologije digitalnih blizanaca za izgradnju Siemensstadt trga u Berlinu. Ovaj projekat će na kraju pružiti dom za 35.000 ljudi na površini od oko 188 hektara.

Huawei

Kineski tehnološki gigant Huawei sklopio je saradnju sa Univerzitetom  Sjamen, razvijajući Huawei Ascend AI za praćenje i analizu koralnih grebena.

Ovo rešenje omogućava praćenje morskog života u rezervatu Dongšan, domu najsevernije zajednice hermatipskih korala u Kini. Video snimci, zabeleženi podvodnim kamerama, analiziraju se uz pomoć veštačke inteligencije.

Zahvaljujući Huawei Ascend AI, analiza podataka traje samo 40 minuta, a tačnost prepoznavanja pet vrsta korala iznosi 99 odsto. Prosečna tačnost za 35 vrsta riba je čak 93 odsto, saopštila je ova kompanija.

Kako vam se čini ovaj pristup veštačkoj inteligenciji, da li vam pruža spokoj u sigurniju budućnost?