Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Energetska efikasnost je jedna od onih fraza sa kojima se ovih dana stalno susrećemo. Kako kompanije vole da je stavljaju na etikete proizvoda ili koriste u svojim oglasima, možda mislite da to nije ništa više od trendi reči u industriji koja će vremenom izbledeti. Istina je, međutim, drugačija.

Danas ljudi svakodnevno koriste energiju u najrazličitije svrhe: osvetljenje, grejanje, hlađenje, kuvanje, proizvodnju, zabavu, itd. Načini na koji se energija koristi bitno utiču na našu okolinu i život, zato je veoma važno da je koristimo na najefikasniji mogući način.

Postoji razlika između ušteda energije i energetske efikasnosti.

Ušteda energije podrazumeva sve ono što možemo da učinimo kako ne bismo rasipali energiju – od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili aluminijumske ambalaže.

Šta je energetska efikasnost? Ukratko, to je praksa minimiziranja upotrebe energije bez gubitka na kvalitetu. Drugim rečima, nešto dobija oznaku „energetski efikasno“ ako koristi manje energije od svojih tradicionalnih konkurenata, ali obavlja isto tako dobar posao kao i oni u pružanju iste usluge.

Kao dobar primer mogu da posluže štedljive led sijalice koje troše manje energije umesto klasičnih sijalica pritom dajući istu količinu svetlosti.

Šta je sa životnom sredinom?

Do sada smo postavljali pitanje „šta je energetska efikasnost“ u kontekstu toga šta ona znači vama lično, kao potrošaču. Ali, sigurno postoji deo vas koji postavlja pitanje šta je energetska efikasnost u drugom kontekstu: kako utiče na životnu sredinu.

Jednostavno rečeno, korišćenje manje količine energije i njena racionalna upotreba rezultiraju manjim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, posebno kada se koriste ekološki prihvatljiviji izvori energije.

Sve veći broj gradova u svetu snabdeva se energijom iz obnovljivih izvora

U odnosu na 2015. broj gradova koji se snabdeva energijom iz obnovljivih izvora se više nego udvostručio, oslanjajući se većinski na čistu energiju, , a neki od njih su Oslo, Najrobi, Brazilija itd. Čistom energijom trenutno se snabdeva 43 grada na svetskom nivou, od čega se čak 30 gradova nalazi u Latinskoj Americi, gde je rasprostranjena hidroenergija.

Što se tiče Evrope, Rejkjavik, glavni grad Islanda, električnu energiju crpi iz hidro i geotermalnih elektrana, a do 2040. u planu je i oslobođenje svih automobila i javnog prevoza od upotrebe fosilnih goriva.

Poslednjih godina u Srbiji je u porastu svest javnosti za promociju i korišćenje čistijih i energetski efikasnijih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije (OIE), što svakako ide u prilog usporavanju klimatskih promena, što je jedan od ciljeva održivog razvoja UN i Pariskog sporazuma. Međutim, i dalje postoji veliki broj zgrada koje nemaju termoizolaciju ili nisu dovoljno dobro termoizolovane, odnosno nisu energetski efikasne, jer se troši više energije za njihovo zagrevanje. Ovakvo rasipanje statistika prati kroz podatak da 300.000 domaćinstava nema termoizolaciju i time troši četiri do pet puta više energije nego što troši prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji.

Ulaganje u solarnu i toplotnu energiju kao i energiju vetra uz poboljšanje energetske produktivnosti i obezbeđivanje energije za sve je od vitalnog značaja ako želimo da do 2030. godine ostvarimo 7. cilj održivog razvoja UN .

Koje aktivnosti možemo preduzeti?

• Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti su: Zamena neobnovljivih energenata obnovljivim,
• Zamene energetski neefikasnih potrošača efikasnijim,
• Izolacija prostora koji se greje ili hladi,
• Zamena dotrajale ili neefikasne stolarije prostorija koje se greju ili hlade,
• Ugradnja mernih i regulacionih uređaja,
• Zamena ili ugradnja efikasnih sistema za grejanje, klimatizaciju ili ventilaciju.

U Srbiji tokom 2021. kao i tokom 2020. godine nije bilo puštanja u rad velikih elektrana koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije. Izgrađen je veliki broj malih solarnih elektrana. Trenutna proizvodnja solarne energije još je zanemarljivo mala – u 2021. godini njen udeo u ukupnoj proizvodnji struje bio je 0,04 odsto. S druge strane, prelazak na solarnu energiju je najbrži, najlakši i najjfetiniji vid korišćenja obnovljivih izvora energija, i za privredu i za građane.

Jedan od dobrih primera je i Naftna industrija Srbije koja je ove godine ugradila solarne panele na osam svojih benzinskih stanica u Srbiji. Na ovaj način, biće ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu Srbije i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona. U narednom periodu, kako navode iz NIS-a, doći će do intenziviranja projekata iz ove oblasti, a ujedno se razmatraju projekti proizvodnje električne energije iz energije vetra, kao i potencijalni projekti za primenu biomase, biogasa i malih hidroelektrana. U NIS-u su definisali veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, već vrše „utiskivanje“ CO2 u ležišta na naftnim poljima u cilju sprečavanja emisija u atmosferu i podizanja proizvodnje nafte i gasa čime se ostvaruje dvostruka dobit – kako poslovna tako i ekološka. Kako možete biti energetski efikasni?

Sa standardima energetske efikasnosti koji utiču na 30 procenata globalne upotrebe energije, sa sigurnošću se može reći da se većina vas koji ovo čitate već bavi nekim oblikom energetske efikasnosti, čak i ako to ne shvatate. Ali uvek postoji prostor za poboljšanje, zar ne?

Sećate se onih LED sijalica koje smo ranije spomenuli? To su, kao i fluorescentna svetla, dobra mesta za početak. Postepena zamena vaših sijalica efikasnim će dati trenutne, primetne rezultate; videćete svoju finansijsku uštedu na računima za komunalne usluge prilično brzo.