Danas slavimo Globalni dan vetra

Udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora (OIE) u Srbiji je 2022. godine iznosio 27 odsto, što je više od proseka EU koji iznosi 23 odsto, podaci su Evrostata od prošle godine. Srbija, procentualno, troši više energije iz obnovljivih izvora nego Nemačka, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje Evropske unije, navodi se na sajtu te organizacije, a udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora je u Srbiji porastao za 1,8 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Najveći udeo potrošnje energije iz obnovljivih izvora je tada imala Švedska, čak 66 odsto, što je skoro tri puta više od evropskog proseka. Ova zemlja se oslanjala na energiju vetra i vode, biogoriva i toplotne pumpe. Drugo mesto je sa udelom od 47,9 odsto zauzela Finska, a treće Letonija, sa 43,3 odsto udela. Na začelju ove liste se nalazila Irska, sa udelom od 13,1 odsto.

Zbog čega treba više da koristimo energiju vetra?

Pogledajmo samo neke od njih:

1) Zaštita životne sredine – potpuno obnovljiva, ne zagađuje vazduh; korišćenjem ove energije mogli bismo da zaboravimo na smog, kisele kiše i gasove sa efektom staklene bašte.

2) Najjeftiniji kilovati – jedan od najjeftinijih izvora energije koji su danas dostupni,

3) Povećava energetsku stabilnost – električna energija iz ovog obnovljivog izvora prodaje se po fiksnoj ceni tokom dužeg vremenskog perioda (preko 20 godina) i tako štiti i investitore i krajnje kupce.

4) Vetroturbine su pogodne za različite terene – mogu se graditi na postojećim farmama a takođe i na vodi. Ovo u velikoj meri koristi privredi u ruralnim oblastima, gde se nalazi većina najboljih vetroelektrana. Poljoprivrednici mogu da nastave da obrađuju zemlju jer vetroturbine koriste samo delić zemlje.

5) Vetroturbine mogu biti turistička atrakcija – ovo je još jedna prednost energije vetra, a kraj koji poseduje vetroelektrane imaće koristi ne samo od zelenih kilovata, već i od priliva turista koji žele da vide vetroturbine u akciji.

Upravo, energija vetra je nešto na šta ćemo se i mi u narednom periodu više oslanjati – kako bismo dodatno poboljšali brojke.

Tako, do kraja godine, realizacijom započetih investicija, očekuje se povećanje kapaciteta vetroelektrana u Srbiji od blizu 40 odsto, poručila je nedavno ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

U prilog tome govori i novootvoreni vetropark kompanija MK Grupe i Alfi Renewables u Krivači. Inače, reč je o jednom od najvećih vetroparkova u regionu i prvi u Istočnoj Srbiji, puštenom u rad 15. maja ove godine.

Investicija je vredna 165 miliona evra, a omogućava godišnju proizvodnju zelene energije od 310 GWh, što je dovoljno za snabdevanje 75.000 domaćinstava. Vetropark snage 105,6 MW ima 22 vetroturbine najsavremenije tehnologije, koje se prostiru na površini od 56 km2.

Solarna energija i energija vetra sada proizvode 13 odsto svetske električne energije, a ovaj procenat je više nego udvostručen od 2015. godine kada je potpisan Pariski sporazum o klimatskim promenama, ističe organizacija sa sedištem u Britaniji.

Sjajan podatak na dan kada slavimo Globalni dan vetra!