Da li je superhrana superheroj modernog doba i koja je njena uloga u održivosti?

Odmah na početku da jasno definišemo: superhrana nije isto što i „zdrava hrana“, tačnije – ona je to, ali i mnogo više. Najjednostavnije bismo rekli da je to hrana koja ima i lekovita svojstva. Naravno, ne smemo tvrditi da bilo koja hrana „leči“ neku bolest, ali postoje naučni dokazi da određene namirnice – prepune vitamina, minerala i ostalih lekovitih svojstava – zaista mogu pozitivno uticati na stanje čoveka (mentalno i fizičko).

Inače, termin „superhrana“ je marketinški naziv, odnosno nema medicinsku ili zvaničnu definiciju, ali se često povezuje sa poljoprivrednim proizvodima sa izuzetnim količinama hranljivih materija ili bioaktivnih sastojaka, odnosno sa specifičnim biološkim svojstvima i pozitivnim efektima na fizičko i emocionalno zdravlje. Dakle, pod superhranom svrstavamo onu koja podiže nivo energije, održava zdrav hormonalni balans i imunitet, utiče na redukciju/eliminaciju određenih patogena u telu.

Ali, osim što utiče na pojedinca i njegovo individualno blagostanje, superhrana u većem obimu, takođe, može imati jak pozitivan efekat na planetu i samim tim – na kolektivno zdravlje ljudi. Za primer u ovom slučaju možemo uzeti prah lista moringe, biljke koja se smatra super-namirnicom. Ako analiziramo njene nutritivne vrednosti, i uporedimo ih sa nekim drugim popularnim, zdravim biljkama, stvari izgledaju ovako: moringa ima 6x više cinka od badema, 25x više gvožđa od spanaća, 15x više kalijuma od banane, 50 odsto više vitamina C od narandže.

Dakle, ne možemo osporiti koliko su banana, badem, spanać ili pomorandža zdravi – ali, jednostavno, postoje namirnice koje su superiornije i stoga ih nazivamo superhranom. Svakako, uzgajanje, negovanje i promovisanje superhrane je sve više deo ESG principa, odnosno održivog razvoja koji se intenzivno podstiče u agro kulturi i drugim industrijama.

Akcenat je, ne samo na primarno biljnoj ishrani, već i na onim namirnicama koje ne zahtevaju ogromne količine sunca, vode ili drugih resursa – kako bi opstale i bile deo svakodnevne proizvodnje. Recimo, proizvodnja badema iziskuje enormne količine vode i to se sve češće „zamera“ ovoj biljci, uprkos tome što je izuzetno zdrava.

S obzirom na trenutni trend u potrošnji superhrane i prognoza vezanih za njen rast u narednim godinama, možemo izdvojiti tri dimenzije održivosti novog tržišta, baveći se percepcijom potrošača iz društvene i ekonomske perspektive, i fokusirajući se na njihov ekološki učinak. Verovatno vam je već dobro poznato koliko se značaja pridaje hrani koja stvara, odnosno ne stvara visok CO2 nivo. U slučaju superhrane, treba istaći da je ugljenični otisak proizvodnje sličan onom koji nastaje kod druge konvencionalne agro-hrane, a to treba unaprediti.

Što se tiče same ekonomije superhrane, postoje različiti faktori koji čine tri stuba održivosti koji, opet, utiču na percepciju i donošenje odluka potrošača superhrane:

1. Ekonomski aspekt podrazumeva spremnost da se izdvoji određene suma novca za superhranu, prihode (pojedinca, društva) i cenu;
2. Okruženje se odnosi na prirodnost sastojaka, nivo zagađenja, procese pripreme, organsku proizvodnju i pakovanje;
3. Društveno-zdravstveni stub uključuje zdravstvene benefite superhrane, nutritivne vrednosti, nivo komfora iskustva i tradiciju.

I za kraj, imajte na umu da kupovina hrane koja nije lokalno proizvedena zahteva intenzivnije korišćenje energije i transporta, te generisanje značajnih opterećenja životne sredine i moguće pogoršanje kvaliteta proizvoda. Da bi dobili objektivan pogled na ovo pitanje, neki autori su razvili procenu životnog ciklusa (LCA) superhrane. Te studije su još uvek prilično ograničene, i uglavnom postoje za najšire poznate i konzumirane super-namirnice. Ali, na osnovu najnovije literature, zaključak je da istovremeno postoje određeni sukobi i sinergija između održivosti zdravlja i životne sredine. Vrednost tržišta superhrane u celom svetu u 2021. iznosila je 152 milijarde dolara, a očekuje se da će porasti za dodatnih 41% do 2027. godine.

Povećani troškovi zdravstvene zaštite, rastuća starija populacija, inovacije u hrani, promena načina života i podizanje zdravstvene svesti – neki su od glavnih faktora koji doprinose potražnji za superhranom i ukupnom rastu tržišta.