Budućnost je zaista stigla: Pametni gradovi su deo svetle sutrašnjice

„Budućnost je stigla“ fraza koju govore ljudi verovatno još od prve industrijske revolucije. Ipak, sada u drugoj deceniji XXI veka mnoge inovacije koje su donele prethodne industrijske revolucije deluje arhaično.

Sredinom prošlog veka konjska zaprega nije bila retkost u Srbiji dok danas, samo sedamdesetak godina kasnije više ne postoji kuća bez interneta ni osoba bez mobilnog telefona.  Za nas je budućnost zaista stigla i donela svu zgodu modernog života.

Naše potrebe i očekivanja su se samim tim i promenile i postale veće te sada u budućnost gledamo sa jednom rečju na ustima: održivost.

Održivost je sastavni deo naše budućnosti u kojoj inovacije i pametna rešenja igraju ključnu ulogu. Uz sve ovo, ruku pod ruku ide još jedna veoma bitna reč koja prati evoluciju ljudske kulture i civilizacije, a to je grad.

Prema podacima UN-a, više od polovine svetske populacije živi u urbanim sredinama, a očekuje se da će ova cifra porasti na 70 odsto do 2050. godine, sa posebnom akcentom na Afriku, Latinsku Ameriku i Aziju.

Sa ovim očekivanim porastom stanovništva javlja se potreba za upravljanjem ekološkom, socijalnom i ekonomskom održivošću resursa.

Pametni gradovi omogućavaju građanima i lokalnim vlastima da rade zajedno na pokretanju inicijativa i korišćenju pametnih tehnologija za upravljanje imovinom i resursima u rastućem urbanom okruženju.

Svetski dan grada

Sa ovim na umu, Generalna skupština UN je 2013 godine proglasila 31. oktobar za Svetski dan gradova.

Evropska komisija definiše Pametni grad kao mesto gde se tradicionalne mreže i usluge čine efikasnijim korišćenjem digitalnih rešenja za dobrobit njegovih stanovnika i poslovanja.

Prvu generaciju pametnog grada pokrenuli su dobavljači tehnologije da bi razumeli implikacije tehnologije na svakodnevni život. Ovo je dovelo do druge generacije pametnog grada, koja je razmatrala kako pametne tehnologije i druge inovacije mogu stvoriti zajednička opštinska rešenja. Treća generacija pametnog grada oduzela je kontrolu dobavljačima tehnologije i gradskim liderima, umesto toga kreirajući model koji je uključivao javnost i omogućavao društveno uključivanje i angažovanje zajednice.

Pametan grad prevazilazi upotrebu digitalnih tehnologija za bolje korišćenje resursa i manje emisije. To znači pametnije gradske transportne mreže, unapređeno vodosnabdevanje i postrojenja za odlaganje otpada i efikasnije načine za osvetljenje i grejanje zgrada. To takođe znači interaktivniju i odgovorniju gradsku administraciju, bezbednije javne prostore i zadovoljavanje potreba starije populacije.

Cilj je da se stvori inkluzivnija, održivija i inteligentnija urbana sredina.

Prema Indeksu pametnih gradova 2024, deset najpametnijih gradova na svetu su: Cirih, Oslo, Kanbera, Ženeva, Singapur, Kopenhagen, Luzan, London, Helsinki i Abu Dabi.

Pozitivni primeri i kod nas

Da bi se postigli pozitivni rezultati u svim inicijativama, neophodna je saradnja lokalne vlasti   i kompanija koje posluju u lokalnim zajednicama. Primere dobre prakse pronalazimo i kod nas.

Doprinos i podrška razvoju lokalnih zajednica deo je dugogodišnje prakse i strategije održivog razvoja kompanije NIS, koja se takođe aktivno angažuje u polju korišćenja solarne, ali i drugih oblika obnovljive energije. NIS je prva kompanija u Srbiji koja je raspisala i samostalno finansira konkurs za izgradnju solarnih elektrana na ustanovama od javnog značaja u 13 lokalnih samouprava, u okviru programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, a pod sloganom „Zajedno za zelenu energiju“. Sredstva u iznosu od 144 i po miliona dinara namenjena su ustanovama u oblasti obrazovanja i nauke, zdravstva, socijalne zaštite, kulture i sporta, koje su prijavom na konkurs pokazale spremnost da koriste obnovljive izvore energije, kao i visok nivo svesti o značaju odgovornog odnosa prema prirodnim resursima i životnoj sredini.