Svetski dan kreativnosti i inovacija

Ujedinjene nacije odredile su 21. april za Svetski dan kreativnosti i inovacija, a sve u cilju podizanje svesti o ulozi kreativnosti i inovacija u svim aspektima ljudskog razvoja.

U eri ubrzanog globanog razvoja veliku ulogu u industriji ima i kreativna ekonomija koja ima snažan uticaj na rast prihoda, otvaranja radnih mesta i zarade od izvoza.

Na taj način krativna ekonomija daje vetar u leđa, čak i manje razvijenim zemljama, da preskoče nekoliko stepenika i dosegnu do novih oblika svetske ekonomije.

Svetski dan kreativnosti i inovacija je idealan podsetnik i poziv za svet da prihvate ideju da su inovacije od suštinskog značaja za iskorišćavanje ekonomskog potencijala nacija.

Održive inovacije i zelena ekonomija nije trend, već neophodnost. Tehnologija, digitalizacija i inovacije su odgovor na kreiranje održive budućnosti. Kompanije koje to ne budu shvatile, za deceniju ili dve nestaće sa globalne poslovne mape.

Održivost je postala važan kriterijum za poslovanje u svim oblastima. Na delu tako imamo nekoliko uticaja: regulativu poput EU taksonomije koja direktno usmerava tržište kapitala ka održivim projektima; kompanije koje na zahtev kupaca traže od svojih dobavljača da poštuju standarde odgovornog ponašanja, kao i investitore koji zahtevaju da projekti imaju jasnu zelenu komponentu. Tu je i povećan nadzor javnosti kroz aktivističke pokrete, potrošače koji traže zdrave proizvode i zaposlene koji žele da rade u kompanijama koje odgovorno posluju.

Privatne kompanije ali i one sa delom državnog upravljanja u Srbiji svoje poslovne procese usklađuju sa ciljevima održivog razvoja a na taj način motivišu i druge kompanije, da svoju poslovnu praksu usmere ka ekološki prihvatljivom i socijalno pravednom ekonomskom razvoju.

Efikasnost je ključna, jer troškovi rada i energije rastu, a potražnja za održivim proizvodima i rešenjima će vremenom biti sve veća.

Već su za održive inovacije nagrađene kompanije Erste Banka, Coca-Cola HBC Srbija, Delez Srbija, Manpower Grupa Srbija, Nestle Adriatic S, Delta holding i Lidl Srbija.

Svet pun srca je svet pun prilika, parola je pod kojom će NLB Komercijalna banka donirati Liquid 3 tečno drvo – potpuno novo rešenje za prečišćavanje vazduha, inovaciju Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu – dvema najzagađenijim opštinama u Srbiji.

Jedan od pozitivnih primera svakako je i kompanija NIS, koja stalnim osluškivanjem potreba potrošača i praćenjem trendova, uvodi inovacije koje su je stavile daleko ispred svoje konkurencije.

Kako je nedavno izjavila direktorka Centra za digitalnu transformaciju i unapređenje korisničkog iskustva u kompaniji NIS, Marija Halar Zelčev, svaka inovacija je donela neko unapređenje. Iako ne ostvaruju sve iste prihode, one su delotvorne i nezamenljive za korisnike.

Usluge kao što su paketomati i mobilna aplikacija “Drive.Go” doneli su revoluciju na našem tržištu, a reč je o projektima sa najvećim ekonomskim potencijalima. Ovaj kreativni pristup omogućio je potrošačima da mogu da pokupe svoje pakete kada god njima odgovara, da plate račune bez obzira na to koje je radno vreme banaka i pošti, da podignu novac bez provizije, nevezano za to koja banka im je izdala platnu karticu, kupe poklon itd.

Inovacija, kreativnost i masovno preduzetništvo podsticaj su i pokretač za novi zamah ka postizanju održivih ciljeva. Na ovaj način se lakše i brže rešavaju suštinska pitanja poput otvaranja novih radnih mesta, iskorenjivanje siromaštva i eliminacija gladi. Ljudska kreativnost i inovativnost, kako na individualnom tako i na grupnom nivou, postali su pravo bogatstvo nacija u dvadeset prvom veku.

Jedan od važnih elemenata privrednog razvoja, posebno kao elementi prenosa znanja i tehnologije jesu Biznis inkubatori. Oni su svoju ekspanziju u Evropi doživeli još 90-ih godina 20. veka, dok ih je u Srbiji sve više u poslednje vreme. Podrška njihovom razvoju veoma je važna, jer su upravo u njima stacionirani predstavnici najprofitabilnijih sektora i najafirmisanijih kadrova zahvaljujući kojima Srbija ostvaruje veliku dobit, navode u Ministarstvu privrede.

Dodaju i da se u poslovnim inkubatorima razvijaju preduzeća iz različitih oblasti, ali da dominiraju informacione tehnologije i kreativna digitalna industrija.

Važno je napomenuti i da ostvarivanje Agende za održivi razvoj do 2030. zahteva i kreativnost i inovativnost. Zelene tehnologije rastu i pružaju sve veće ekonomske mogućnosti, ali mnoge zemlje u razvoju bi ih mogle propustiti ukoliko odlučnije ne krenu u akciju. U svom Izveštaju o tehnologiji i inovacijama 2023, UNCTAD poziva vlade da usklade politike zaštite životne sredine, nauke, tehnologije, inovacija i industrije.