Održiva arhitektura u službi budućnosti: Kako zgrade mogu oblikovati zelenu Srbiju

Da li ste ikada zapitali zašto skoro svaku terasu krasi cveće?  Ne biste pogrešili ukoliko biste rekli da se razlog krije u tome što ono oplemenjuje zgradu, a neretko su i terase bile  teren za  ,,takmičenje“ komšinica u tome ko će imati lepšu i raskošniju muškatlu. Ipak, onaj mnogo dublji razlog, a na koji često zaboravljamo, jeste potreba da budemo povezani sa prirodom. Ta potreba još je izraženija  sa razvojem gradova, izgradnjom novih stambenih objekata koji nas udaljavaju od prirode, ali i zbog svesti  o klimatskim promenama i ugroženim  prirodnim resursima.

Sve to, navodi  nas da racionalnije koristimo resurse kojima raspolažemo, svoje odluke pametnije donosimo i logički opravdavamo svaki potez.

Oslo važi za najzeleniji grad u Evropi, dok se Beč može pohvaliti zgradama koje na svojim krovovima kombinuju bašte sa solarnim panelima.

Te 1973. godine postavljanje solarnog panela na zgradi u Delaveru, u Americi, smatralo se ambicioznim poduhvatom, a danas je to nova normalnost – koja se praktikuje i u  našoj zemlji.

Poslednjih godina smo svedoci da sve više  društveno odgovornih kompanija  na svoja postrojenja, poslovne zgrade i prostorije instalira solarne panele, čime doprinose poboljšanju energetske efikasnosti i održivom poslovanju.

Jedna od njih je i kompanija NIS koja sve veću pažnju posvećuje projektima u oblasti obnovljivih izvora energije.

Projekat je prvenstveno realizovan na 45 benzinskih stanica. Ove elektrane godišnje proizvedu oko 1.600 MWh, a proizvedena električna energija se pre svega koristi za potrebe kompanije što umanjuje troškove  za električnu energiju za oko 230.000 evra. Ništa manje nisu važne ni ekološke karakteristike, jer se na ovim objektima značajno smanjuje i emisija ugljen-dioksida – za čak 1.700 tona na godišnjem nivou.

U NIS-u ističu da su odobreni projekti izgradnje i za narednu godinu, pa će u 2025. godini elektrane na sunčevu energiju biti izgrađene na još četiri lokacije kompanije u Srbiji, ukupne snage 10 MW. Time će se godišnja proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana u vlasništvu NIS-a povećati na oko 23.300 MWh, što je jednako prosečnoj potrošnji oko 5.500 domaćinstava. Planirana ulaganja u ovaj projekat iznose 14,5 miliona evra.

Budite deo rešenja

Šta zapravo mi imamo od održivih rešenja i kako takvi projekti menjaju naš život na bolje? Benefita je više, a mi ćemo nabrojati najvažnije:

• Smanjenje ekološkog otiska – kroz efikasno korišćenje resursa;
• Finansijska ušteda  – na dugoročnom nivou kroz niže račune za energiju i održavanje;
• Poboljšanje kvaliteta života – zahvaljujući zdravijem okruženju i
• Povećanje vrednosti nekretnine – jer održive zgrade postaju sve traženije.

A kako i vi možete da budete deo rešenja? Zapravo, vrlo lako. Ovo je jedan od onih problema koje se mogu spustiti na nivo lokala, a sve je više domaćinstava koja sama proizvode i troše energiju. Naime, prema nedavno objavljenim podacima Elektrodistribucije Srbije,  u registru kupaca-proizvođača struje trenutno ima 2.811 domaćinstava koja funkcionišu kao prozjumeri.

Takođe, promene se vide i na lokalu, a NIS je prva kompanija u Srbiji koja je sprovela konkurs i samostalno finansira izgradnju solarnih elektrana na ustanovama od javnog značaja u svojim partnerskim opštinama i gradovima.

Naime, putem programa društvene odgovornosti “Zajednici zajedno” NIS je sproveo konkurs i izabrao 40 projekata u 13 partnerskih opština i gradova u kojima će na javnim ustanovama biti izgrađene solarne elektrane za sopstvenu potrošnju električne energije. Reč je o institucijama iz oblasti obrazovanja i nauke, zdravstva, socijalne zaštite, kulture i sporta, a ukupna vrednost projekata je 144,5 miliona dinara.