Međunarodni dan bez plastičnih kesa: Koji poklon ostavljate najmilijima, zagađenje ili zdravo okruženje?

Iako deca u školama to već znaju napamet, dok stariji, čini nam se često zaboravljaju, plastične kese za jednokratnu upotrebu nisu biorazgradive.

Da jedna „mala“ slučajnost, ili isplativa „greška“ pri proizvodnji, može postati svetski problem dokaz je upravo plastika. Deo pokreta „Oslobodi se plastike“, „Međunarodni dan bez plastičnih kesa“, održava se 3. jula, kojim se traže sigurnije alternative kako bi se svetu pokazalo da je život bez upotrebe plastičnih kesa apsolutno moguć.

Ovom pokretu pridružilo se skoro 1.500 različitih organizacija, a njime se traže rešenja za krizu zagađenja plastikom, kako bi planeta postala bezbednija za ljude, životnu sredinu i divlje životinje.

Iako deca u školama to već znaju napamet, dok stariji, čini nam se često zaboravljaju, plastične kese za jednokratnu upotrebu nisu biorazgradive. Potrebno je 700 godina kako bi kesa počela da se raspada, a približno hiljadu da se potpuno raspadne. Ovo je zastrašujući podatak u poređenju sa prosečnim ljudskim životnim vekom od oko 70 godina, zar ne?

Da stvar bude gora, svake godine proizvedemo čak pet biliona plastičnih kesa, dok ukupna količina otpada plastike iznosi oko 400 miliona tona godišnje. Upravo 200 miliona tona otpada plastike je za jednokratnu upotrebu, a poražavajuća činjenica jeste da većina plastičnih proizvoda se nikada ne razgradi u potpunosti, već se raspada na sve manje i manje delove, koje nazivamo mikroplastikom.

Ipak, krenimo od početka…

Tokom 1933. godine, polietilen, najčešće korišćena plastika, nastao je slučajno u hemijskoj fabrici u Nortviču u Engleskoj. Dok se polietilen ranije stvarao u malim serijama, ovo je bila prva sinteza materijala koji je bio industrijski praktičan, a britanska vojska ga je u početku tajno koristila tokom Drugog svetskog rata.

Do 1965. godine, jednodelnu polietilensku vreću za kupovinu patentirala je švedska kompanija Celloplast. Dizajnirana od strane inženjera Stena Gustava Tulina, plastična kesa brzo počinje da zamenjuje tkaninu i plastiku u Evropi. Nakon što su kontrolisale 80 procenata tržišta kesa u Evropi, plastične kese su naširoko predstavljene u Sjedinjenim Državama 1979. Plastične kompanije su počele agresivno da plasiraju svoj proizvod kao superiorniji od papirnih i višekratnih kesa.

Uticaj na okolinu

Svakog minuta ljudi širom sveta koriste milion plastičnih kesa, od kojih se većina baca nakon otprilike 25 minuta upotrebe. Kako smo već objasnili, razgrađivanje istih je proces koji može trajati i 1.000 godina, a za to vreme mikroplastične čestice dospevaju u lanac ishrane i zagađuju vodu za piće, što dovodi do trovanja i drugih zdravstvenih problema.

Pored toga, morske životinje uglavnom pogrešno „shvataju“ plastične kese, te ih često mogu zameniti sa hranom, a nakon gutanja iste sledi spora i bolna smrt. Plastična kesa puna vode često izgleda kao lignja ili meduza, što deluje vrlo primamljivo kornjačama, fokama, ali i svim drugim životinjama koje ih jedu. Gutanje plastične kese, ili pak zaplitanje u istu što onemogućuje proces hranjenja donosi iste rezultate – smrt.

Pošto plastika čini 80% morskog otpada, teško je utvrditi koliko je morskih životinja ubijeno plastičnim zagađenjem, ali jedno je jasno, broj je veliki. Prema proceni Svetskog fonda za prirodu (WWF) svake godine strada 100.000 morskih sisara. Ipak, jedna od najstrašnijih procena do sada, jeste da će u okeanu pre 2050. godine biti više plastike nego ribe.

„Dan bez plastičnih kesa“ je borba svakog pojedinca za bolju i zdraviju budućnost, a ovo su samo neke od opasnosti koje se ističu:

– Plastičnim kesama je potrebno od 500 do 1.000 godina da se raspadnu.

– Uprkos niskoj ceni proizvodnje preskupe su za čovečanstvo, s obzirom na svoj dugogodišnji uticaj, kao i poteškoće pri uklanjanju.

– Nepromišljena upotreba plastičnih kesa od strane naše generacije negativno utiče na kvalitet života budućih generacija koje će morati da žive na planeti koju smo mi zagadili.

– Mikroplastika ulazi u lanac ishrane, akumulira se u živim organizmima i uzrokuje zdravstvene probleme.

– Glavna sirovina za plastične kese je sirova nafta, koja je iscrpan resurs.

„Budi promena koju želis da vidiš u svetu“

Svaki pojedinac donosi odluku kako će uticati na okruženje, a ovo su primeri kako već od danas možete svojim delima poboljšati život na planeti, kako za sebe tako i za druge:

– Ponesite ceger u prodavnicu;

– Birajte proizvode čije ambalaže se mogu reciklirati;

– Recite „ne“plastičnim slamčicama;

– Ne kupujte kafu za poneti u plastičnim šoljicama, ponesite sopstvenu šolju ili termos;

– Budite kreativni i mislite na druge.

Velika imena kao što su Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, ili pak Isak Njutn kao poklon čovečanstvu ostavili su svoja dela i izume na kojima su im danas mnogi zahvalni. Istina, većina ljudi će živeti dan po dan, i tako ispuniti svoj životni vek, nakon čega će uslediti smena brojnih generacija, a imena nekih će otići u zaborav, dok će se neka povremeno pominjati na porodičnim okupljanjima. Ipak, dela koja zahtevaju svakodnevnu odluku, a to je „da li ću poneti ceger u prodavnicu ili ću kupiti kesu?“ direktno utiču na sledeću generaciju, koliko god da to deluje „beznačajno“ i trenutno. Da li je to Vaš poklon koji želite da ostavite svojim najmilijima?

Odricanje od plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu može biti Vaš lični doprinos smanjenju zagađenja i zaštiti životne sredine, jer ekološka situacija na našoj planeti zavisi od napora svih ljudi koji je naseljavaju.