Životna sredina kao imperativ: Svaki četvrti zaposleni traži ekološki osvešćenu kompaniju

Davno je prošlo vreme kada se odlazak na posao tumačio isključivo „poslovno“. Godinama unazad, radno mesto vezujemo i za povezivanje među ljudima, druženje, kreiranje ideja koje nas obogaćuju i profesionalno i lično. U tom procesu, svakako, veliku ulogu imaju sami zaposleni, ali i poslodavci. Oni su ti koji kreiraju tim i „prave“ adekvatnu atmosferu.

Čini se da se nikada pre nije toliko pričalo o ovom, „drugom“ aspektu poslovanja. Posle pandemije, masovnog rada od kuće, krize, ali i naleta radnika iz mlađih generacija, blagostanje među zaposlenima je imperativ, što je, naravno, usko vezano za odnos koji kompanije imaju prema njima.

Otuda koncept i termin „employer branding“ (ili brendiranje poslodavca) o kojem se u korporativnom svetu sve više priča i – na kojem se radi.

Ako se prvi put susrećete s ovim pojmom, evo kako je nastao: „Brend poslodavca“ je prvi put koristio Simon Barou 1990. godine, predsednik kompanije People in Business, a od tada je u poslednjih 30 godina bilo mnogo različitih definicija.

Ukratko, u pitanju je multidimenzionalna disciplina kojom se vrši uticaj, ne samo na klijente i potrošače, već i na interne odnose, tako da se postignu lojalnost, relevantnost, kredibilitet. U svetu marketinga, brend predstavlja zbir percepcija korisnika o kompaniji, reputaciji, kvalitetu uslugama, vrednostima, i to se vremenom menjalo.

Recimo, u današnje vreme, primetan je rast kompanija i, uopšte, popularnosti kompanija koje neguju visoke ekološke standarde. Održivost je tema gotovo svake manje ili veće firme koja želi da posluje dugoročno i ozbiljno, na konkurentnom tržištu, dok gradi i renome društveno-odgovorne i ekološki osvešćene zajednice.

Fokus firmi koje ulažu u „employer branding“ je na krajnjem korisniku, odnosno potencijalnom radniku, tako da se ti odnosi vešto i uspešno grade i neguju; posebno u današnje vreme, kada sve više (mladih) ljudi želi da bude deo odgovornih kompanija, onih koji pomeraju granice ili utiču na razne pozitivne promene u svetu, mimo svog segmenta poslovanja.

Često ćete, u poslednje vreme, videti i razne liste „Najpoželjniji poslodavac“, koje vam mogu mnogo reći o samoj kompaniji, a istovremeno utiču na vašu odluku da aplicirate za određeni posao u toj firmi i budete deo zajednice koja zaista „radi nešto dobro“.

Takve promene se naročito cene ako dolaze iz naftnih ili drugih, srodnih kompanija, jer znači da one – uprkos svom segmentu poslovanja – žele da se uklope u aktuelne, održive procese, zarad očuvanja planete. NIS, recimo, kontinuirano ulaže u te svrhe, te ne čudi što je u 2022. proglašen za jednog od TOP 3 najpoželjnija poslodavca u Srbiji.

Osim pojma održivosti, ono što zaposleni i kandidati za posao danas najviše cene jesu: finansijska stabilnost, lideri i balans između rada i privatnog života. Većim kompanijama je, generalno, najveći izazov da privuku kvalitetne kandidate i da ih, potom, zadrže, dok male i srednje kompanije muče organizacioni izazovi.

Petina poslodavaca danas kaže da ima definisanu „employer branding“ strategiju, a kod nešto više od polovine njih – ona je tek u izradi. Ipak, ono što bi definitivno trebalo da ih pokrene i motiviše na tom putu, jeste činjenica da uspostavljanje održivog „brenda poslodavca“ nikada nije bilo važnije.

U krajnjem slučaju, i rezultati globalnih istraživanja nam govore koliko je bitno da je brend poslodavca održiv:
● 65% ljudi širom sveta želi da radi za organizaciju koja se bavi društvenom odgovornošću;
● Svaki četvrti zaposleni tražio bi novi posao ako bi otkrio da njihov poslodavac ima loš učinak o pitanjima životne sredine
● 51% zaposlenih neće raditi za kompaniju koja ne učestvuje u društvenim aktivnostima.

U tom kontekstu, kao što smo već rekli, primer dobre prakse u Srbiji možemo pronaći u kompaniji NIS, koja je za Projekat „Platforma Poštovanje, pre svega“, osvojila treće mesto među najuspešnijim HR pričama nagrađenim na konferenciji „HR Experience“ 2021.godine.

U pitanju je integrisan program podrške zaposlenima kad god osećaju da trpe ili prolaze kroz situacije koje ugrožavaju njihovo dostojanstvo i osećanja. Time je NIS, dakle, nesumnjivo pokazao svoje održivo poslovanje putem poštovanja UN ciljeva održivog razvoja 8 – dostojanstven rad i ekonomski rast, kao i cilja 5 – rodna ravnopravnost.