Svetski dan pčela

Da li ste znali da su pčele navažnija i najradnija bića na planeti, od kojih zavisi celo čovečanstvo?

Više od 70 odsto svetske flore i faune zavisi isključivo od pčela, a međunarodni Institut Earthwatch proglasio je pčele najvažnijim bićima na planeti 2019. godine. Zbog toga je važno podsetiti na njihovu nezamenljivu ulogu, baš danas, 20. maja kada se obeležava Svetski dan pčela.

Svetski dan pčela obeležava se na incijativu Pčelarskog saveza Slovenije, a Ujedinjene Nacije su ovaj dan proglasile međunarodnim praznikom. Datum je izabran u čast rođenja slovenačkog zoologa Antona Janše (1734-1773), začetnika modernog pčelarstva.

Pčele su dragocene, a jedna od njihovih najvažnijih funkcija je oprašivanje koje omogućava biljkama da se razmnožavaju.

Vekovima su pčele, među najradnijim bićima na planeti. Koristile su ljudima, biljkama i životnoj sredini. Prenošenjem polena sa jednog cveta na drugi, pčele i drugi oprašivači omogućavaju ne samo proizvodnju obilja plodova, već i više raznovrsnosti i bolji kvalitet, doprinoseći bezbednosti hrane i ishrane.

Oprašivanje ima pozitivan uticaj na životnu sredinu uopšte, pomažući da se održi biodiverzitet i ekosistemi od kojih zavise poljoprivreda i čovečanstvo. Međutim, ozbiljnu pretnju za oprašivače predstavlja i nepravilna upotreba pesticida, jer im smanjuju pristup hrani i mestima za gnežđenje, izlažući ih štetnim hemikalijama i slabeći njihov imuni sistem.

Zbog toga Svetski dan pčela 2023. poziva na globalnu akciju za podršku poljoprivrednoj proizvodnji pogodnoj za oprašivače i naglašava važnost zaštite pčela!

Urbane pčele

Svako od nas sa ponekom košnicom može da doprinese ekosistemu. Eksperti za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno, a pčela je najznačajniji insekt koji oprašuje čak 85 biljaka cvetnica. Upravo je nestajanje pčela u poslednjoj deceniji podstaklo ljude u gradovima da se prihvate košnica.

Beograd bi mogao da postane prava oaza za pčelarenje baš zbog svog položaja na dve reke i sa više od 40 parkova, jer na tom području cvetaju brojne medonosne biljke.

Urbano pčelarstvo podrazumeva održavanje košnica u parkovima, na ravnim krovovima zgrada, u dvorištima i svim pogodnim zelenim, a naročito cvetnima oazama gradova.

Za gradske pčele buka, zagađen vazduh i gužva nisu prepreka. Vegetacija u gradu na dve reke pruža im bogatu pašu. Za pet godina urbanog pčelarenja u košnicama Beogradskog pčelarskog društva u Košutnjaku, prinosi često budu veći od onih u ruralnim krajevima.

Na ovaj način urbani pčelari čine Beograd zdravijim mestom za život, a kod Silosa Beograd, na donjem Dorćolu, nedavno je napravljen pravi medeni vrt koji čine 12 košnica i medonosne biljke. Zanimljivo je i da se dve košnice nalaze na zgradi francuske ambasade, a za sada u užem centru prestonice i na Novom Beogradu ima 50 košnica. Košnica takođe ima i na periferiji i u prigradskim opštinama.

Na ovaj način Beograd postaje pravi mali raj za radoznale uzgajivače pčela, sledeći primer najvećih svetskih gradova, Pariza ili Londona, ali i Nordijskih zemalja.

Postavlja se pitanje da li je ovaj med iz gradskih košnica čist, usled velikog zagađenja vazduha? Med i pčelinji proizvodi s područja glavnog grada izuzetno su čisti. Nedavno je urađena hemijska analiza koja je pokazala da u njemu nema tragova teških metala i da je med sasvim ispravan.

Međutim to i nije iznenađenje, ako pogledate prirodne resurse glavnog grada – dve velike reke, planine Kosmaj i Avala, Kalemegdan i desetine parkova, nekoliko obližnjih šuma, nebrojene sadnice cveća u vrtovima i na terasama, sve je to hrana za pčele.

Jasno je da su pčele za sve nas jako dragocene, a kako one nemaju predaha i stalno se bore za nas i naš ekosistem, najmanje što možemo da uradimo je da im makar malo olakšamo, jer im znači svaki cvet i svaka košnica. Ne samo što će nam pomoći da budemo zdravi i siti, već mogu dovesti do toga da i Beograd bude turistička oaza urbanog pčelarstva. Zbog toga, gde god nađeš zgodno mesto, ti košnicu postavi…

Da li ste znali da:

– većina vrsta oprašivača je divlja, uključujući više od 20.000 vrsta pčela.
– oprašivači doprinose 35 odsto ukupne svetske proizvodnje useva, oprašujući 87 od 115 vodećih prehrambenih useva širom sveta.
– blizu 75 odsto svetskih useva od kojih nastaje voće i seme za ljudsku upotrebu zavise, bar delimično, od oprašivača.
– u mnogim oblastima, pčele, oprašivači i mnogi drugi insekti opadaju u obilju i raznovrsnosti.
– sigurnost naše hrane, ishrane, ali i zdravlje naše životne sredine zavise od pčela i oprašivača.
– svako od nas može da doprinese tako što će da podrži, obnovi i poboljša ulogu pčela i oprašivača.